Триптих ћивота

ТРИПТИХ ЋИВОТА И КАКО ЈЕ НАСТАО?

Искрена  уметност је пуна истине, нема вишка ни мањка. Све је у пуноћи плода, није у броју плодова. Живот нема отпада, a нема ни вишка. Нема га ни стваралац. Ни његово дело, ако је истинито. Они су повезани једно са другим. Допуњују се.
Оно, што отпада од ћивота и пада под моје ноге, је свето. Учинићу још један уметнички рад без отпада и вишкова, а са којим се може украсити сваки српски дом и сви домови на планети Земљи. Освећени камен ћивота Светог Саве и Светог Краља Владислава, који је у тренутку мога рада  постао вишак, постаће, ако Бог да, свеопшти добитак.
После завршетка рада на ћивотима одбијени вишак камена  је покупљен  као највећа светиња и сачуван до данас, када добија нови живот. Ето јефтиног рецепта, како се оживљава хладни камен.
2006. године радио сам, ћивот (саркофаг) Св. Патријарха Максима за Пећку патријаршију на отетој  српској земљи Косову и Метохији. И тада сам сваки одломљени каменчић сачувао као највећу светињу.
Годинама чекања, Вољом Божијом и Светог Саве настао је „Триптих ћивота“ као савремени уметнички рад са духовном поуком:  фотографије три реализована камена ћивота са њиховим честицама камена. Сваки српски дом може бити у вези и са благословима светих. Скромном речју уметника, сваки дом на планети Земљи може имати по један „Триптих ћивота“ из неке далеке, дивне, мале, храбре земље Србије. Где је то на карти? Има ли на интернету!!! Потражи брзо!!!, док та мала земља и њен народ не нестану. Да имаш за успомену! Пожурите, има за све Вас и за још седам милијарди људи! Пожурите! Док не нестанемо као народ, јер брзо нестајемо, као људи, вредно је пажње!
Шта би се десило да је вишак освећеног камена од ових обновљених гробних места пре 14 година скупио после мене неко други и бацио га у рупе на сеоском макадаму, да се изгази, или га као отпад забетонирао у неки свињац или кокошињац на селу, да заувек буде заборављен и да га нестане? Верујем да тада ни овај филм не би имао смисла, био би безвредан, и сам за себе, па макар и као документ. Шта би се десило да је обнову ових светиња радила гомила добро плаћених стручњака и истраживача? Не бих да испаднем глуп, јер је глупост претензија на памет, јер ако сам научио да орем ледину (њиву) нећу дизати рало ка небу да бих га орао. Мора се бити непрестано будан како би се одабрало правилно, и препознале вредности и таленти у другим људима. Ето бесплатног савета, за оне на престолима.
Мудар и луд ходају истим путем под сунцем али бацају сенку на две различите стране.

кликни на слику за увећање

 

Цена "Триптиха ћивота" је  1999 динара (у цену је укључена и поштарина на територији Републике Србије).
За остале инфотмације:
Контакт тел:   066 800 1985  и 066 800 1986
                                                                                                           

e-mail autora:  rajkoblazic@gmail .com
Камени ћивот Светог Саве, од царског црвеног мермера, у манастиру Милешеви обновљен је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Филарета, а после 766 година од полагања   тела  Светог Саве у припремљени гроб  у Милешеви ,6 маја 1237 године, а после преноса из Бугарске (Трнова), где се Свети Сава упокојио.  Рад на обнови монументалног каменог ћивота обављао се под отвореним небом  од 2001-2003 године у порти цркве Светог Архангела Михаила у селу Јабучју код Лајковца ( Шабачко-ваљевска епархија ).Место за рад је благословио Епископ Шабачко-ваљевски Лаврентије 2000-те године. У каменом ћивоту Светог Саве у Милешеви положене су честице моштију Светог Саве од његове сачуване шаке која се налази у манастиру Свете Тројице у Пљевљима ( Црна Гора), мошти Светих Козме и Дамјана, Свете Текле и крви 40 мученика. Димензије ћивота су: дужина 210цм x ширина 80цм x висина 134 цм. Ћивот има 11 монументалних делова, тежине око три тоне са веома изаженим клесаним орнаментом и профилацијом. Ћивот се налази у североисточном  углу милешевске припрате.   Аутор и вајар ћивота је проф.Рајко Д.Блажић. Ћивот Светог Саве у манастиру Милешева је освећен 22 марта 2003 године. Обновљен је самоорганизовањем српског народа без помоћи  надлежних институција.
Камени ћивот Светог Краља Владислава, од царског црвеног мермера за манастир Милешеву обновљен је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Филарета, а исклесала га је Мирјана Нанут као свој Дипломски рад на Академији за уметности и консервацију СПЦ, под менторством проф.Рајка Д. Блажића, на Наставном предмету Вајање, од јануара до јула 2002 године. Радови  на ћивоту извођени су упоредо са обновом гробног места Светог Саве у порти цркве Светог  Архангела Михаила у селу Јабучју код Лајковца. У камени ћивот  положене су мошти Светог Краља Владислава.  Ћивот има 11 монументалних делова ,тежине око три тоне. Димензије ћивота су: дужина 210цм x ширина 80цм x висина 135 цм. Ћивот  се налази у југозападној ниши наоса Милешеве, задужбине Светог Краља Владислава, а освећен је 22 марта 2003  године. Обновљен је самоорганизовањем српског народа  без  помоћи надлежнихи нституција.
Ћивот од полудрагог камена Светог Патријарха Максима у Пећкој патријаршији  једини је рађен  по наруџби и благослову Његовог Преосвештенства Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија 2006 године. Ћивот се састоји из поклопца ћивота и четвороделног профилисаног рама у основи. Ћивот лежи уз јужни зид цркве Светог Николаја у Пећкој патријаршији, а унутар њега у дрвеном правоугаоном ћивоту положене  су мошти Светог Патријарха Максима. Свети Патријарх Максим је био Српски Патријарх од 1655 до 1674 године. У времену  духовног руковођења српском црквом Патријарха Максима, 1672 године,  завршено је живописање цркве Светог Николаја у Пећкој Патријаршији, где се сада ћивот налази, испод ктиторске фреске ( уз јужни зид). Свети Патријарх Максим упокојио се 29 октобра 1680 године. Мошти му је, после неколико векова, сакупио испод темеља Пећке патријаршије и достојно обележио Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије. Ћивот је освећен  у октобру 2006 године. Аутор изгледа  и вајар ћивота је проф.Рајко Д.Блажић.
Освећени камен који је отпао као вишак од вајарских радова на ова три ћивота је брижљиво сачуван како би у своје време био употребљен.

                                                                                                                       проф. Рајко Д. Блажић